O БЛОГУ

Овај блог садржи све битне информације које могу послужити учитељима који раде у комбинованим одељењима. Садржаји се односе на рад у четвороразредном одељењу, али се могу применити и за рад у мањим одељењима.Можете погледати припреме одржаних часова, неке од објављених радова... Саму атмосферу која је заступљена на часовима овог одељења потврђују и фотографије које такође можете погледати на једној од страница.Ученици могу пронаћи корисне линкове који ће их упутити да своје знање провере путем различитих игара и тестова.

СТРАНИЦЕ

петак, 11. август 2017.

Прошлост на длану (изванучионичка настава)

                        
О значају извођења наставе изван учионице говорио је још Сократ држећи предавања својим ученицима на тргу под отвореним небом, а заговорници оваквог начина рада били су Коменски, Русо као и бројни други педагози.
Под изванучионичком наставом подразумева се сваки вид наставе који се одвија ван учионице и као таква обухвата разне врсте посета, излета, екскурзије и наставу у природи.
Посета подразумева извођење наставе у близини школе и реализацију једне, највише две наставне јединице или појединих њихових сегмената. Предмет посете може бити веома различит и зависи од средине у којој се школа налази. Може се посетити зоолошки врт, рибњак, фарма, фабрика, пољопривредно газдинство, музеј, галерија, библиотека, етно кућа, занатска радионица и сл.
Излет подразумева полудневни боравак изван школских просторија и због тога је погодан за реализацију више наставних јединица и интегративни приступ реализацији садржаја.
Екскурзија је облик изванучионичке наставе који укључује путовање са циљем да ученици у природном амбијенту и окружењу проширују сазнања о појавама и догађајима, али и да упознају културну баштину.
Школа у природи подразумева боравак ученика и извођење наставе на посебној локацији (планина, језеро, море) и обично траје од једне до две седмице. Овај вид изванучионичке наставе је најпогоднији за интердисциплинарни приступ реализацији садржаја више наставних предмета.
Користи од изванучионичке наставе су вишеструке. Учећи изван учионице знање се повезује са природом и животом. Овакав начин рада, поред тога код ученика има високо мотивационо дејство јер ученика ставља у ситуацију да осети радост учења, откривања и сазнавања нечега што је аутентично, да истражује и доноси закључке самостално или у оквиру тима чији је члан. Учење изван учионице је учење у аутентичном окружењу и  као такво може бити допуна знању које је стечено у учионици, али може послужити и као увод у оно што ће се у учионици учити. Оно омогућава трансфер знања, заснива се на принципу очигледности и подстиче тимски рад и сарадњу. Садржаји који су ученику тешки боравком у природи и аутентичном окружењу постају „опипљивији“ и лакши за учење. Изванучионичка настава кроз усмерене активности омогућава проширивање знања у природном амбијенту. Учећи на овакав начин свесно се утиче и на комуникацијске вештине ученика, као и на његово прихватање тимског рада, али је ово  огроман допринос и промовисању општељудских вредности. Посетом музејима и етно кућама стичу се знања о томе како се треба односити према локалној и националној баштини, о потреби њене заштите од рушења и крађе, као и знања о потреби њеног очувања у нетакнутом облику за будуће генерације. Изванучионичка настава је одличан начин да се посматра како се ученик понаша  при одвајању од родитеља ако је у питању дужи боравак или при првом одласку из учионице само са учитељем, како ће се понашати у превозном средству (ако вид изванучионичке наставе наставе укључује и превоз), како ће се евентуално понашати за столом, како ће се снаћи у друштву више вршњака (ако се ради о већем броју одељења), како ће се снаћи при пешачењу и сл.
Да би изваучионичка настава била што квалитетније реализована морају се поштовати и одређене смернице за рад. Учитељ мора, пре свега имати имати потребне информације о здравственим или другим тегобама ученика као и о његовим  евентуалним специфичним потребама. Помоћ учитељу око организације оваквог начина рада могу пружити и родитељи који ће своје дете пре поласка подсетити на правила лепог понашања, могуће опасности, потребу сарадње са вршњацима, извршавање задатака који му се постављају, поштовање одлука наставника и сл. Родитељи помоћ могу пружити и око саме организације изванучионичке наставе у смислу обезбеђивања техничке, али и других врста подршке. Родитељ има право и да предложи организовање неких видова изванучионичке наставе. Зато је корисно да учитељ на родитељском састанку  који се организује поводом почетка школске године упозна родитеље са свим активностима које ће се током године реализовати изван учионице. Поред родитеља, реализатори у сарадњи са учитељем могу бити и  туристички радници, кустоси музеја, библиотекари, власници фарме, рибњака, угоститељских и других објеката који се посећују.
Што се тиче организације рада током трајања изванучионичке наставе неопходна је детаљна припрема учитеља и јасно дефинисање свих активности. Час који се реализује приликом посете у мањој или већој мери  са медотичког аспекта сличан је часу који се реализује у учионици. Препорука је, међутим, да ученици пре извођења посете добију основне смернице за рад, а није погрешно ни да им се неколико дана пре посете доделе одговарајући истраживачки задаци. Задаци могу бити различитог типа и могу послужити као увертира у оно што ће се током посете реализовати. Слично је и са организовањем излета и школе у природи с тим што је овде реч о више наставних јединица из неколико наставних предмета. Јасно је да јединствени образац за организацију истих не постоји, али постоје опште смернице које  могу бити од користи у већини наставних ситуација. Сметнице се односе на опште етапе кроз које мора пролазити свака врста истраживачког рада ученика. На самом почетку ученици добијају упутсва за рад. То могу бити објашњења у усменој или писаној форми, конкретни задаци, али и наставак поменутух истраживачких задатака који се могу доделити и неколико дана пре извођења изваучионичке наставе. Ученици се након тога упознају са циљем истраживања, а затим се формирају групе или парови, а проблеми који ће им бити додељени могу се односити на облике рељефа, климу, биљни свет, животињски свет, легенде о неком крају, особености жовота и рада људи у том крају, на прошлост тога краја и сл. Следи израда плана активности и подела задужења у оквиру групе. Етапа прикупљања и бележења материјала и података може бити реализована записивањем, фотографисањем, прикупљањем материјала и сл. Током фазе сређивања података корисна је израда паноа, презентација, албума, хербаријума, збирки експоната и сл. Након извештаја и презентовања ученичких продуката неопходно је поставити конструктивна питања у циљу побољшања методичке организације изванучионичке наставе. Корисно је да учитељ добије информације о томе шта је ученицима било најзанимљивије, на које су потешкоће наишли и како су их превазишли.
Детаљна упутства и конкретни истраживачки задаци морају да се дају и пре извођења екскурзије. Упутства и задатке најбоље је да учитељ одреди у договору са кустосом музеја или овлашћеном особом задуженом за давање објашњења током екскурзије.
Веома је битан и начин коришћења података прикупљених изван учионице. Они могу послужити као одлично средство за израду продуката који би се као подсетници користили више пута у току школске године али и као основа која се може надоградити новим подацима наредних школских година. То могу бити разне збирке материјала, панои, албуми, колекције, филмови, фото записи и сл.
У излагању које следи наводи се пример изванучионичке наставе који је реализован у четвороразредном одељењу. Реч је о часу предмета Народна традиција који је реализован у договору са власником старинске куће у насељу у коме се школа налази. Час је реализован поводом завршетка школске године и општи циљ је био систематизовање знања стечених на часовима народне традиције у што аутентичнијем окружењу. Први разред је систематизовао знања у оквиру наставне теме „Питај своју баку“, други разред у оквиру наставне теме „Кућа“, трећи у оквиру теме “Традиционални задаци“ док су ученици четвртог разреда систематизовали знања у оквиру теме под називом „Окупљање у прошлости“.
Од образовних задатака које је требало остварити овим часом издвајају се следећи:
  •          Поновити и проширити стечена знања  о облачењу, фризурама, обичајима у којима су бабе и деде ученика учествовали и ручним радовима које су они израђивали (први разред),
  •          Поновити и проширити стечена знања о зидању  и опремању куће у прошлости (други разред);
  •          Поновити и проширити стечена знања о традиционалним занатима у нашем крају (трећи разред);
  •          Поновити и проширити стечена знања о видовима окупљања наших предака  и траговима прошлости (четврти разред);
  •          Богаћење речника ученика архаизмима (сви разреди);
  Функционални задаци часа гласе:
  •          Оспособљавање ученика за коришћење ванучионичких извора знања (сви разреди);
  •          Оспособљавање ученика за практичну примену стечених знања (сви разреди);
  •          Оспособљавање ученика за уочавање сличности и разлика између живота некада и сада.
Од васпитних задатака издвајају се:
·         Схватање значаја поштовања традиције нашега краја (сви разреди).
·         Развијање културе лепог понашања (сви разреди).



Коришћена су следећа наставна средства: стари предмети (преслица, вретено, троножац, каленица, тестија, бардак, примерци народне ношње, дарак, чуњ, опанци, дрвена кломпа, грне, колевка и лучац, део разбоја за ткање, корпа, уже, вуна, вериге, бакрач, чуркало, качамало, лопар, солар, заструг,старински тигањ, ћилими, торба напртњача) и старински намештај у кући у којој се час реализује (старински кревет, витрина). Комбиновани су фронтални и индивидуални облик рада, а од метода коришћене су дијалошка, монолошка и метода демонстрације.
            Час је замишљен као извршавање низа задатака датих у неколико писама које ученицима оставља непозната особа. На самом почетку учитељ примећују да недостају два ученика и од одељења покушава да добије информације о њима. Почиње да их дозива јер нико не зна где се они налазе. У помоћ долази власница куће која води „изгубљене“ ученике. Од осталих ученика они се разликују по томе што су у народној ношњи. Дечак носи у једној руци  грне, а у другој тестију, док девојчица носи губерче. Ученицима  се саопштава да ће час народне традиције данас имати ван учионице односно у кући у којој се налазе и да ће се на овом часу обновити све што је током године реализовано  на часовима предмета Народна традиција. Потом се у глиненој посуди проналази писмо следеће садржине:

Драги моји другари,
Спремам једно изненађење за вас, али пре него што откријете о чему је реч, морате да одговорите на нека питања. За почетак уђите у старинсу собу са брачним креветом. Испод ћилима пронађите задатак. На њему су питања и упутства за даљи рад. Срећно!
Очекује се да ће ученици желети да сазнају о ком изненађењу је реч и ко је написао писмо. То се ученицима не саопштава, већ им се скреће пажња да за одговарање на питања морају да користе картице (црвену и зелену) . Одговоре ученика првог разреда вредноваће ученици другог, трећег и четвртог разреда тако што ће за тачан одговор подизати зелену картицу, а за нетачан црвену. Одговоре другог разреда вредноваће по истом принципу ученици трећег и четвртог разреда, а одговоре трећег вредноваће само четврти разред. Одговоре ученика четвртог разреда вредноваће учитељица. Овај део часа реализован је фронталним обликом рада  у дневној соби старинске куће.

Први корак главног дела часа према упутству датом у пронађем писму реализује се у спаваћој соби. Испод ћилима ученици проналазе смернице за рад у писаној форми које гласе:
Драги моји,
Одговорите на следећа питања и задатке! Први разред нека покаже ручне радове који се у овој просторији налазе. Други разред нека именује намештај и старе предмете  који се налазе у овој просторији. Трећи разред нека наведе које су занатлије израђивале предмете који се налазе у овој просторији.
Четврти разред нека одреди којој врсти трагова прошлости припадају предмети који се налазе у овој просторији. Четврти разред има и задатак да опише и обичаје везане за свадбу.  Да бисте стигли до гостинске собе уочите по чему се ова врата разликују од врата која данас постоје у кућама. Уђите потом у гостинску собу.На старинској витрини  наћи ћете упутство за даљи рад.
Честитке за досадашње одговоре!
                            При сваком одговору ученика направити паралелу између онога што се користило у прошлости и онога што се користи сада. У истој просторији налазе се и следећи предмети: кудеља са вуном, пређом и вретеном, старински брачни кревет, народна ношња, торба напртњача, гуњеви и други предмети.   
                    
                            Према упутсвима из писма ученици потом улазе у гостинску собу и ту проналазе писмо следеће садржине:
Други разред нека одговори по чему се намештај у овој просторији разликује од намештаја у модерно опремљеним кућама. Први разред нека именује предмете који се налазе на столу. Трећи разред нека пронађе које је предмете из ове просторије направио столар, а  потом и предмет који је направио грнчар. Четрвти разред нека одговори  којој врсти трагова прошлости  припада резање колача. Крените сада према излазу и пронађите купице  за воду.
                            Поменуте купице налазе се у просторији са умиваоником која је смештена надомак улаза у кућу. Ту се наилази на следеће смернице:
 Други разред нека одговори у којим су још посудама наши преци  држали воду. Питање за први разред гласи: Зашто  се сада не користе кофе и купице за чување воде? Питање за трећи разред гласи: Који занатлија израђује купице за воду? Питање за четврти гласи: Шта је то обрамица и којој врсти трагова прошлости припадају ови предмети? Четврти разред нека објасни на који се још начин преносио терет у прошлости. Изађите потом у двориште и пронађите место које је некада служило за напајање водом. Испод дрвеног корита пронађите питања.
                            Испод дрвеног корита које се налази поред бунара пронађено је писмо у коме се  ученицима поручује следеће:
Част да започне разговор на овом месту даје се другом разреду. Зато се од њих тражи да кажу  у чему су и како прали  веш наши преци. Нека даље одговоре због чега дрвено корито стоји баш на овом месту. Како сада перемо веш ?  Шта су уместо детерџента за веш користиле наше баке ? Од чега се прави цеђ? Како се зове ограда око бунара?  
ПРВИ РАЗРЕД: Шта су наше баке садиле поред бунара? Чиме су украшавале бунар уочи Ђурђевдана? Где су још стављале јоргован и лескову грану уочи Ђурђевдана?
ТРЕЋИ РАЗРЕД: Како се звао занатлија који је  у прошлости био задужен за копање бунара? На који начин је откривао на ком месту треба копати бунар?
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД:: Којој врсти трагова прошлости припада бунар?
 ПРВИ РАЗРЕД: Које алатке видите поред старинске куће која се налази десно од бунара?
 ТРЕЋИ РАЗРЕД:Који занатлија је израђивао те алатке?
ЧЕТВРТИ РАЗРЕД:Уочи везу између мобе и ових алата.
ТРЕЋИ РАЗРЕД:менујте предмет који је израђивао ужар. Чему је у прошлости служио тај предмет?
ДРУГИ РАЗРЕД:Од  ког материјала је направљен темељ ове куће?
Од ког материјала су направљени зидови ове куће?
Чиме је кућа покривена?
По чему се прозори  и врата ове куће разликују од прозора који се сада праве?
Како су се звале занатлије које су у прошлости зидале куће?Којој врсти кућа припада кућа коју смо описали?
Окрените се сада према капији! Други разред нека објасни по чему се ова капија разликује од данашњих капија? Вратите се сада у кућу, прођите кроз предсобље, наставите право кроз кухинњу, а потом скрените лево. Испод колевке пронађите питања.
                            По „налогу“ из писма упућеном нама улази се поново у старинску кућу. Овога пута реч је о дечјој соби. Испод дрвене колевке опремљене комплетном опремом за бебе проналази се писмо које гласи:

ПРВИ РАЗРЕД:Наведите ручне радове које су израђивале девојке у прошлости
 ТРЕЋИ РАЗРЕД:Како се назива занатлија који је прерађивао вуну? Пронађите међу предметима:дарак, кудељу и вретено? Чему служи сваки од ових предмета?
 ЧЕТВРТИ РАЗРЕД:Опиши обичаје из прошлости везане за рођење детета.Именуј  предмете које су наше баке користиле на прелима за ткање и предење. Шта на основу фотографије може да се закључи о изгледу младе у прошлости?
ВРАТИТЕ СЕ У КУХИЊУ.
ДРУГИ РАЗРЕД: Покажите где се налазе вериге. Чему су оне служиле? У чему су наше баке кувале качамак?Имејујте и преостале предмете из кухиње.
ТРЕЋИ РАЗРЕД: Које од тих предмета прави грнчар, а које дрводеља?
Изађите сада у просторију испред. Именујте све предмете које ту видите. Чему су служили?
                            Из дечје собе ученици се упућују у кухињу где бивају стављени у ситуацију да упоређују намештај у кухињи некада и сада, да виде вериге, бакрач, чуркало, качамало, лопар, алуминијумски тањир, дрвену кашику и нож, старински тигањ и друге старинске предмете.
На самом крају ученици улазе у просторију у којој се налази совра са троношкама. На соври се налази заструг са сиром, дрвени нож, дрвени сланик и врућ качамак на лопару. Излази власница куће која саопштава да је врућ качамак обећано изненађење и да је писма „она“ остављала. Власница куће нам је припремила и собу са сопственим ручним радовима и прибором за ткање. Овај део није био планиран припремом за час, али је снимљени сегмент убачен у филм.
Користи од оваквог часа вишеструке су. Ученици су били веома задовољни и жељно ишчекивали сваки следећи задатак из необичних писама које је према њиховом убеђењу остављала власница куће. Посебно им је био занимљив део часа који се реализовао у дворишту куће. С друге стране, ту је најтеже било одржати радну дисциолину јер су сви желели да виде бунар и да узму у руке старинске алатке. То су и смернице и препоруке учитељима који желе да изваучионичку наставу реализују под отвореним небом. Посебна драж овог часа је и у томе што је у његовом припремању  и у реализацији учествовала и власница куће. Она је помогла ученицима да обуку народну ношњу, повремено давала додатне инфпрмације о предметима и намештају и поврх свега кувала је камачак као награду ученицима за уложени труд. Након овог часа јавиле су се још неке породице које би нам уступиле место за држање часа, што иде у прилог чињеници да образовних ресурса има и у рурарној и у урбаној средини само их треба „открити“ и на адекватан начин у настави искористити.


 Од поменутих продуката изванучионичке наставе издвајамо филм који је настао спајањем снимљених сегмената часа и као такав може послужити као подсетник овој генерацији или као мотивационо средство наредним генерацијама које ће пролазити кроз поменуто четвороразредно одељење. Филм погледати ОВДЕ. Припрему за час видети  ОВДЕ.
 Ивона Јовановић, представница Удружеља "Живојин Мишић" о овоме је рекла:

 Draga Zvonimirka, 

Ovo je fenomenalno! Puno Vam hvala! Nadam se da ste svi uživali na snimanju, jako je lepo i edukativno!

Da li možete da podelite ovo i sa kolegama u našoj grupi, bilo bi lepo da svi to vide?

Veliki pozdrav, 
Ivona
 Филм је заправо настао током боравка Удружења "Живојин Мишић" у школи у Изварици, о чему сведоче и наредне фотографије.






Нема коментара:

Постави коментар