O БЛОГУ

Овај блог садржи све битне информације које могу послужити учитељима који раде у комбинованим одељењима. Садржаји се односе на рад у четвороразредном одељењу, али се могу применити и за рад у мањим одељењима.Можете погледати припреме одржаних часова, неке од објављених радова... Саму атмосферу која је заступљена на часовима овог одељења потврђују и фотографије које такође можете погледати на једној од страница.Ученици могу пронаћи корисне линкове који ће их упутити да своје знање провере путем различитих игара и тестова.

четвртак, 16. фебруар 2017.

Сто младих талената Браничевског округа 2016.

Песма Мојој учитељици на дар ученика 4. разреда ОШ "Моша Пијаде" у Изварици, Ђорђа Јовичића, објављена је у књизи Сто младих талената Браничевског округа 2016.


среда, 15. фебруар 2017.

Ђачке униформе- за и против

Радионица је имала за циљ да се утврде ставови ученика према увођењу униформи, као и да укаже на  сврху њиховог увођења. Радионица је била ограничена на један школси час, а оде метода коришћене су метода разговора, метода усменог излагања и метода  практичних радова. Коришћен је фронтални и групни  облик рада.

                    Сненарио за час

1. корак: Разговара се о томе за која занимања су неопходне униформе и по чему су те униформе препознатљиве. Ученици су наводили различите примере униформи са којима су се сретали: униформе лекара, полицајаца, ватрогасаца, пекара, оџачара, рудара, војничко одело и сл.

2. корак: Разговор о томе зашто је добро да и ученици имају униформе. Наводили су да би се на тај начин знало да сви иду у исту школу и припадају истој групи, затим да би се на тај начин мање прљали, сви би били исти, не би постојале разлике у облачењу.

3. корак: Дискусија о томе како би униформе изгледале и које боје би могле бити такође се вршола фронталним обликом рада. Девојчице су предложиле сукњице, кошуљице, исте фризуре и машну у коси, а дечаци панталоне, кошуљице и краватице.Дечаци су се определили за плаву боју јер је то сибмол слободе, а девојчице су одабрале розе боју као симбол радости.

4. корак: Група дечака и група девојчица даје предлог како би униформа изгледала (видети фотографије које следе).




субота, 28. јануар 2017.

Свети Сава


Школску славу  ученици одељења у Изварици, њихови родитељи и бројни гости из Изварице и других насеља обележили су бројним пригодним активностима. На самом почетку одржан је кратак говор.

Драги гости и поштоваоци ове школе,
 желим да вас у име школе чији сам радник, у име својих ученика и у своје лично име поздравим и пожелим срдачну добродошлицу. Присуство свих вас данашњој свечаности даје посебан смисао, јер  најмлађима на тај начин шаљете поруку да треба да настваве са неговањем српских обичаја и традиције.
Присуство ученика старијих разреда говори да се у ову школу многи радо враћају. Моја је жеља да свим бившим, садашњим и будућим ученица ова установа буде лепа успомена. Захваљујем свима који су учествовали у припремању данашње свечаности, а највише захваљујем  својим ученицима са којима сам претходних дана  марљиво радила и припремала програм  поводом школске славе.
Велику захвалност дугујем и Саши као председнику Месне заједнице „Пионир“ који нам пружа и материјалну и моралну подршку у многим активностима. Позивам га да се обрати присутнима.
 У име присутних гостију, у име својих ученика и у своје лично име  захваљујем породици Миливојевић које је ове године задужена за припремање  закуске. Унапред се захваљујем и породици Туфегџић  јер се за колачара у  2018. години јавио Немања. Молим аплауз за обе породице.
Према протоколу активности су планиране следећим редоследом:
·         Резање славског колача,
·         Уметнички програм,
·         Ручак,
·         Забава и дружење.
А сада позивам свештеника да приступи резању колача.

На фотографијама које следе приказано је резање славског колача.


  
Уследио је уметнички програм.


НАРАТОР: Сваки народ има своју бајку коју памти током дуге историје и коју радо преноси на млађа поколења. Оно што ову бајку  разликује од осталих бајки  јесте да је ово истинита прича о најплеменитијем српском детету које израсте у најплеменитијег  човека кога је Србија икада имала. То је истинита прича о Србину који се  пре много векова упокојио баш на данашњи дан. То је прича о човеку који се борио за српску цркву и српску школе. То је прича о Светом Сави.
Ученици певају химну.
(На позорници се налази простирка за седење. Около су постављени јастучићи. На простирци се налази чинија са печеним кромпиром, црним  луком, дрвеним соларом, погачом и парчетом сира у застругу. Бака преде, а дека јој прави друштво).
НАРАТОР: У хладној светосавској ноћи  док  мраз полако али сигурно стеже  окупио дека  унучад око  скромне трпезе.  Дошао му у госте унук Вељко, унук Михајло,  унук Андрија и унук Немања. Поносан је дека Ђоле што толику унучад има, па им причу о Светом Сави испричати жели. Друштво му прави бака Јована. И наравно, овде у нашем селу све почиње песмом „Ој, овчаре“. Пустио дека глас, а богме и бака ( Бака и дека певају песму).
ДЕЦА: Деко, бако, причајте нам о Светом Сави!
БАКА : Био једном један принц...
ДЕЦА: Али, бако, тако почињу све бајке!
БАКА: Али, ово није бајка већ истинита прича.
ДЕКА: Родитељи  Растка измолише у Бога кад им је коса баш била бела.
ДЕЦА: Како је то могуће?
ДЕКА: Питалице неверујуће! Зар не знате да је у Бога све могуће? Стефан Немања имаше многе кћери и два сина. Али његова жена Ана и он много су за старост желели сина да добију.
ДЕЦА: Сина за старост?  Шта то значи?
ДЕКА: Тако се то каже. Синови и кћери су напуштали родитељску кућу када се ожене и удају. А најмлађи син је остајао уз старе родитеље и обично је био њихово мезимче.
ДЕЦА: Мезимче мамино и татино! Знали смо!
ДЕКА: На сјајном двору Стефана Немање расла три јуначка птића, три изданка лозе Немањића. Најстарији био је Вукан, као вук снажан и опасан. Када им се отац упокојио, збацио је са трона свога брата Стефана. Стефан је име које значи да носи венац и круну. Зато је он од оца добио престо.
ДЕЦА: Деко, а где је тада био Растко?
ДЕКА: Не будите нестрпљиви, јер је стрпљење врлина дивна. Био је дете од главе до ете. Звао се кратко-Немањић Растко. Хтео је да учи и и да знање свије, ал'  школе било ниједне није.
БАКА: Растко је био висок и снажан. Коса му је била дуга и плава. Зрачио је топлином и сви су га много волели.
ДЕКА: Али је Растко највише волео Бога.
УНУК: Деко, а да ли се Растко играо са браћом и сестрама?
ДЕКА: Јесте, соколе мој, али ми бу свака игра брзо досадила.
УНУК:  Деко, да ли је принц јахао коња и знао да луком и стрелом погоди птицу у лету?
ДЕКА: Ех, дете моје! Растко је јахао боље од свих. Луком и стрелом је све мете у центар гађао, али је птице намерно машио.
ДЕЦА: Али зашто?
ДЕКА: Зато што је веровао да су то Божја створења. Ни цвеће није брао јер је мислио да и цвеће осећа бол!
БАКА: А када је израстао у момчића, отац му даде део земље да учи како се влада.
ДЕЦА: Сигурно је лепе журке правио?
ДРУГИ УНУК: Вероватно је и фудбал играо?
ТРЕЋИ УНУК: Не, него тенис! Гледао је Ђоковића!
ДЕКА: Шта вас спопаде, децо драга?! Нико од вас није у праву. Време је користио за учење и молитву. Другови су га због тога тужили оцу и мајци. Они зато одлучише да га жене.
ДЕЦА: Шта? Па то није могуће?
ДЕКА: Јесте, јесте! Нађоше му прелепу девојку по имену Ђурђија. Хтедоше од тих књига да га раздвоје, али нису знали да је он мудрији од њих.
ДЕЦА: Дете мудрије од родитеља! Немогуће!
ДЕКА: Могуће, могуће! Родитељима рече да иде у лов, а они му срећни што се од књига одвојио, дадоше још и коње. Али убрзо жупан схвати да је свога принца  Светој Гори предао.
БАКА: Дворске војводе тада рекоше: Не тугујте! Не кукајте! Задатак ћемо испунити и Растка у двор вратити.
ДЕЦА: И шта је тада било?
ДЕКА: Стигоше војводе у Свету Гору у ноћ и хтедоше одмах на силу да га врате натраг јер још монах  постао није.
БАКА: Надмудри  Растко војводе и предложи им да ноћ проведу у манастиру како би се коњи од пута одморили.
ДЕКА: У манастиру  богату вечеру спремише, једоше и по договору на починак одоше.
ДЕЦА: И шта је тада било?
ДЕКА: Наш принц се искраде са једним монахом, оде да се замонаши и доби име
СВИ: САВА!
ДЕКА (обраћа се Михајлу):  Дедер, Михајло, коју ти оно беше песмицу знаш много лепо да рецитујеш ?
УНУК:
 На дан  Светог Саве
 кад га Срби свуда славе,
да Господу завет дамо,
 да  му тврдо обећамо:

“Ићи ћемо путем славе
 – старим путем Светог Саве,
живећемо ми у слози!”
О, Господе, Ти помози!
БАКА ( обраћа се Вељку): Хајде, чедо бакино, и ти своју песмицу одрецитуј.
ДРУГИ УНУК:
У тами незнања, пре много векова,
засјало је сунце златног кова!

Засјало је сваком на путу знања,
огрејало сваког на путу покајања!

Од тада је прошло векова и векова,
ал сунце се рађа изнова и изнова,
рађа се и греје све оне што славе
то златно сунце - име Светог Саве!

(На позорници је жена која лежи на простирци и  почиње гласно да хрче. Око ње су остали глумци)
НАРАТОР: Била једна жена много лења (показује руком на жену која и даље гласно хрче). Помало је радила, а мало више је спавала. Говорио јој несрећни муж:
МУЖ: Море, преди, жено! Кошуље ми се поцепаше, чакшире ми се подераше, а деца огољела.
ЖЕНА (трља рукама очи): Море, предем ја човече, него ово клупко никако да ми порасте (у руци држи клупко).
НАРАТОР: Тако дође једном Свети Сава у то село, а жена се ова досети да га позове да клупку очита молитву  не би ли постало веће. Чим је ступио у кућу ове нерадне жене, Свети Сава је видео шта је у питању. Поче читати .
СВЕТИ САВА: Порани, Јело, и одоцни, Јело,
                 и порашће ти клупко, Јело.
                 Порани, Јело, и одоцни, Јело,
                 и порашће ти клупко, Јело.
НАРАТОР: Чита тако Свети Сава, а жена сагнула главу па се само крсти. Кад  виде да Свети Сава чита само то,остаде у још већој неверици.
ЖЕНА: Зар само то духовниче?
СВЕТИ САВА: Само то,снахо,само то. Само ће ти од тога порасти клупко и ни од чега другог.
НАРАТОР:  Сети се жена и застиди се, па кад Свети Сава оде, она поче прести. Увече поседи мало више,ујутро устане мало раније и клупко  за дивно чудопоче брзо да расте. Пропева јој кућа, а са њом и она и њени укућани (певају песму „Копа цура виноград“).
УНУК:  Обећавамо да ћемо следити савете Светога Саве. Срећна свима данашња слава-Свети Сава. ЖИВЕЛИ!